Sada odlazis zauvek,
Ides negde daleko,
Neces vise to da trpis,
Sve je tako sumorno.
A samo jedan je dan,
Kada postajes taj,
Sto trebas sve da das.
Stiskas pesnice dve,
U tom pokretu je,
Izlazak sa dna.
Ne, isamo odlaze,
Necujno, nekud prolaze,
Ne, i nevracaju se,
Nikada, ne nesecaju se.
Usne tvoje neme mole,
Da se nekad vratis ti,
Uvek mislis na sve tvoje,
Pamtis ko si bio ti.