Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oèi,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?"
A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake,
poèinje još jedan dan bez nje.
Dok èekam autobus na Trgu slobode
bivam zbunjen na tren:
Jedan široki korak, al' ipak nije njen.
Kod pošte me sreæu èetiri oka
Neki otac i sin:
To je èika što peva "Oprosti mi Katrin".
A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
protièe još jedan dan bez nje.
Kod "Mileta Pice" je uveèe gužva.
èesto navratim tu.
Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju.
I, neko mi kaže: "Ej, strašna ti pesma
za košarkaški tim.
èujem, poznaješ Kiæu, daj, upoznaj me s njim".
A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
prolazi još jedan dan bez nje.