Pred zoru je sa njine strane obièno muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozaèki puk...
I svu noæ mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest...
U inat æu i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to èeka sa fronta... Kakvu dobru vest...
I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni èas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...
U sumrak je sa njine strane obièno žal...
Zatuži aðinokaja ko ranjeni ždral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare...
U snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka preða kad te obgrlim s leða... Kao violonèelo...
I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na veèernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino èemu se molim...
Brinuæu veæ ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo veæ sam stoput mogo ginuti...
Dok otièe Visla... Natraške, van smisla... I kreæu jata pokisla... Daleko...