Jos ponekad u jesenje dane
kad jesenji vetar
i poslednji listic
sa grana pozanje
zaboli me stara rana
od sjecanja na dan
njenoga vencanja
Ref.
U gomili bucnoj stajala je nema
pokrivena velom tad vec tudja zena
a ja kao prosjak u starom odelu
plak'o sam k'o dete na njenom veselju
Posle toga lutao sam dugo
nosio me nemir
putevima bola
drugovao s' tugom
i mrzeo sva vencanja
sve haljine bele
i tuzne nedelje
Ref.
Daleki su iz proslosti dani
ja sam sada srecan
zivot mi se smeje
pored druge zene
al' ponekad neki vetar
donese mi na tren
stare uspomene
Ref.
Этот текст прочитали 314 раз.