žIvot je more, puèina crna
Po kojoj tonu mnogi što brode
Nije mi srce plašljiva srna
Ja se ne bojim velike vode
Lome me vali, nose me struje
Oseka sreæe, a tuge plima
šIba me nebo bièem oluje
Al' još se ne dam I još me ima
U jutra rana plaše me senke
Minulih dana
Seæanja mutna kao u lažI
Kao u snu
Ipak se borim, ipak se nadam
Sve manje letim, sve više padam
I sve su jaèe ruke sto me vuku dnu
Možda æe žena svilenog bedra
Koja me zove I pruža ruke
Uliti vetar u moja jedra
Do nove žene do nove luke
žIvot je more
Этот текст прочитали 132 раз.