Gde razorvana sviaz' mezhdu solntsem i ptitsej rukoj obez'iany,
Gde rassypany zvezdy, zemlianika da kosti po polianam,
Gde tumany, kak il, propoveduiut mkham otkroveniia dna,
Gde khula, kak molitva, - tam idu ia.
Gde derev'ia vpletaiutsia v letopis' slov otgoloskom nachala,
Gde lesnoj chasoslov zashifrovan ustami pozharov,
Gde bol'shaia doroga, chernaia noch' da likhie dela,
Gde blestiat za ikonoj nozhi, - tam idu ia
Gde rassvety kupaiutsia v kolodtsakh dvorov da v prostuzhennykh luzhakh
Gde v griazi obruchilas' s vesennim dozhdem stuzha,
Gde glotok, kak nagrada za prozhityj den' noch'iu bez sna,
Gde propity kresty, - tam idu ia.
Gde nadezhda na solntse taitsia v dremuchikh napevakh,
Gde po molniiam-spitsam tantsuet groza-koroleva,
Gde Luna prisosalas' k dushe, slovno p'iavka-zmeia,
Gde puskaiut po krugu liubov', - tam idu ia.
Gde Vostok napoil molokom kobylits kochevnika-vetra,
Gde po dorogam v ostrog po ehtapu polzut kilometry,
Gde v griazi po koleno da po gorlo v krovi ostyvaet zemlia,
Gde raspiat'e pod sapogom, - tam idu ia.
Gde molchan'e podobno topotu tabuna, a pod kopytami - volia,
Gde zakat vysekaet pozolochennyj most mezhdu nebom i bol'iu,
Gde proroki bespechny i legkoverny, kak zerkala,
Gde sortir pochitaiut za khram, - tam idu ia.
Ia podnimaiu glaza, ia smotriu naverkh.
Moia pesnia - ranennyj sterkh.