Štagod noæas da zapevam vuæiæe na sevdalinku...
Usnuo sam èobanicu uplakanu u šljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Reèe da se zove Bosna...
Èudno ime za devojku?
Nekom Drina teèe desno... Nekom Drina lijevo teèe...
Sve da teèe u dubinu... Na dve pole svet da seèe...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pruži gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...
Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleæu me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajduèije...
A sada me oèi ljudske plaše više nego vuèije...
Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal æe mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti...
Njine brige me i noæas brinu
Dok se spremam na put kuæi... Na put kuæi...U tuðinu...
Svetom smo se rasipali ko ðerdani... Nosili nas nebom æilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Sluteæi da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo...