Bila je noæ od srebra i mi u noæi toj
a jedna gitara je svirala k'o meki šapat tvoj.
Bila je noæ za ljubav na plavom žalu tom
k'o struna sam nježno zadrhtala u naruèju tvom.
Sve noæi mog života u noæi su bile toj,
sve vatre mojih èežnja svoj plamen su našle u njoj,
sve slike mojih snova u taj su se slile san,
a kada je zora zarudila na žalu si ostao sam,
k'o zadnja sam zvj'ezda zadrhtala
i ponovno postala dan.
Bila je noæ u julu u punom sjaju svom
sad jedina luè je u sjeæanju i sjetnom srcu tvom.