Grudi me bole, ceznja ih para
velika rana u njima zivi
zar je ljubav, zar je ljubav
morala bas tako
u nepovrat da odnese srecu
Zato nikad ja prestati necu
da proklinjem jednu zenu
da proklinjem ljubav njenu
Drugog je htela, pa nek' ga ima
neka se nikad ne seti mene
sad moj zivot, sad moj zivot
nije vise njen
sve sto osta to je samo moje
Dosta srce trovao sam svoje
zbog neverstva jedne zene
zbog pakosti duse njene
Srecu sam hteo, a nadjoh tugu
i posle svega ostade proslost
kad je davno, kad je davno
ona bila moja
zar umrla ljubav da me sjeca
Da je nekad postojala sreca
u lazima jedne zene
u osveti duse njene
Dieser text wurde 245 mal gelesen.